Гардисти на почасној стражи поред споменика Гаврилу Принципу за вријеме интонирања химне

Освештан споменик Гаврилу Принципу у Београду

Предсједници Србије и Републике Српске Томислав Николић и Милорад Додик присуствовали су откривању споменика Гаврилу Принципу у Финансијском парку. Николић је поручио да је Принцип био носилац идеје ослобођења од ропства, која је тада кружила Европом.

„Ако је Винстон Черчил у својој књизи ‘Непознати рат’ написао да је Принцип умро у затвору, а споменик који су његови сународници подигли слави његов и њихов злочин и геноцид, онда не чуди и предлог резолуције о Сребреници, којим би од данас симбол злочина била само Сребреница“, поручио је предсједник Николић, преноси Танјуг.

Николић је рекао да неће дозволити вријеђање покланих и маљем убијених Срба у Јасеновцу, Старој Градишки, Јадовну, стријељаних у Краљеву и Крагујевцу, живих подављених у Новом Саду.

„Гаврило Принцип у Србији није имао споменик, а ништа није случајно, чекало се да о томе одлучују људи који живе по његовим принципима слободе, независности, заједништва, чекало се да у Србији о Принципу одлучују они који не би рушили његов споменик да је, којим случајем, до сада било храбрости да буде подигнут“, истакао је предсједник Србије.

Судове и оцјене о Принципу и његовом споменику одређивали су, како је истакао, историјски вртлози и дневне потребе.

Све што се у протеклих сто година градило и разграђивало, зидало и рушило, свака промјена у држави и друштву, од Југославије до Федерације БиХ, политичка превирања, међунационални односи, преламали су се кроз однос према споменику Принципу у Сарајеву, подвукао је Николић и додао да је споменик постављан па рушен, мијењан…

Тај споменик, додао је Николић, није служио култури сјећања и утемељеним вриједносним историјским судовима.

Предсједник Републике Србије на отварању
Предсједник Републике Србије на отварању

„Најлакше је данас за све окривљавати Србију и Србе. Зато у, назови, историјским тумачењима читамо да може да се стави знак апсолутне повезаности између сарајевског атентата и Првог светског рата, као покушај амнестије агресора и окривљавања нападнутог, оног који је сву своју дипломатску снагу усресредио да избегне рат“, указао је Николић.

Оцијенио је да би рата било, што се Аустроугарске и Немачке тиче, и без Видовдана у Сарајеву 1914. године, и без Принципа.
Према његовим ријечима, због тога се не смеју изгубити ни битке које се данас воде кроз књиге, расправе преко медија, интернета, како се не би изгубили и ореол праведника и побједника.

„Ореол праведника и победника смо заслужили и добили за време и непосредно после оба светска рата“, рекао је Николић и подсјетио да је Србија тада, као сада, као и увек била против рата.

„Принцип је био херој, симбол ослободилачких идеја, тираноубица, носилац идеје ослобођења од ропства, која је кружила Европом“, подвукао је предсједник Србије.

Србија, навео је, ни данас не брани Принципа и његове другове, већ они бране Србију својом одбраном на суђењу које није било завршено када је увелико рат трајао, својим истрајавањем на истини, идејама и мотивима, чак и онда када су тамновали у нељудским условима и умирали на мукама.

„Србија свој однос према ‘побуњеним анђелима’, како их назива нобеловац Иво Андрић, исказује сада и овде спомеником Гаврилу Принципу, на који се чекало годину више од једног века“, закључио је Николић.

Српски народ жели да гради партнерство и мир

Предсједник Српске Додик поручио је да српски народ не жели да буде потлачен у новим савременим условима тлачења, већ жели да гради партнерство и мир са свима.
Додик је навео да се „морају одбацити сви силни напади“ и у том контексту поменуо Велику Британију.

„Британци су кроз историју увек били на негативној страни наше историје, због њих је неоправдано дуже остала Отоманско царство на нашој територији, а послали су и Педија Ешдауна који је покушао од Срба да направи Босанце. Ова резолуција опет је стигла од Британаца“, рекао је он.

Додик је упитао зашто је тешко рећи да је Сребреница мјесто континуираног злочина од 1991. до 1995. године, да је убијен огроман број људи без обзира на вјероисповест и народност и упитао Британце зашто хоће да издвоје само један догађај.

„Шта је са Залажјем и многим другим селима“, рекао је Додик и питао ко је побио више од 3.500 Срба у том периоду, као и учему је разлика између побијених.

Он је изразио захвалност предсједнику Николићу и премијеру Александру Вучићу што бране те позиције и противе се, како је указао, срамном британском предлогу резолуције, али и поновио крикиту што се Србима оспорава свако право на референдум о статусу као другима.

Додик је наласио да су Срби велики народ који је могао у својој историји да направи две државе, једну Републику Србију и другу РС.

Споменик Гаврилу Принципу, који је постављен на углу Немањине и Сарајевске улице у Београду, дјело је смедеревског вајара Зорана Кузмановића и изливен је у два примјерка, једна статуа је у Источном Сарајеву, а сада, годину дана касније, други одливак, дар Републике Српске, донијет је у Београд на 101. годишњицу атентата у Сарајеву.

Споменик, који је освештао владика Атанасије Ракита, је висок два метра и тежак 350 килограма.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*